„Име Цркве је име не поделе него уједињења и слоге. Црква подвојене сабира у једно, пошто име Цркве јесте име слоге и једнодушности... Црква не зна за разлику између господара и роба; она разликује и једног и другог по врлини» Речима Светог Јована Златоуста,  19.9.2016, после вечерње службе, започето је духовно сабрање у порти храма Вазнесења Господњег у Жаркову. Овим духовним сабрањем, окупљени су се присетили оних који су овај храм подигли, како би заједно, генерацијама које долазе, оставили сећање овековечено у монографији храма Вазнесења Господњег у Жаркову, коју је приредио, мисионарском раду предан много пута раније, па и овом приликом, свештеник нашег храма, презвитер Оливер Суботић.

У порти цркве је, пред великим бројем званица и верника и братством храма на челу са старешином, протојерејем-ставрофором Бранком Митровићем, изведен пригодан програм у коме су учествовали: презвитер Далибор Стојадиновић, свештеник при храму Светог Саве на Врачару, др Александар Раковић из Института за новију историју Србије, др Бранимир Јовановић, директор Музеја Николе Тесле, мр Станислав Стевуљевић, директор ОШ „Никола Тесла“, продуцент Зоран Јанковић, власник фирме „Кошутњак филм“, пијанистикиња Марина Милић-Апостоловић, оснивач и управитељ Фонда „Лаза Костић“ историчар Зоран Тлачинац, главни рецензент монографије и презвитер Оливер Суботић, аутор монографије. Програм је водила књижевница Лела Марковић.

Током промоције је изведен богат музички програм у коме су учествовали: хор „ Мојсије Петровић“, руски ансамбл „Роса“, капело састав „Србски православни појци“, народни гуслари Вукојица Сандић и Петар Манојловић, сопран др Радослава Воргић Журжован (АУНС) и инструментални извођачи Ленка Петровић (харфа), Андрија Радојевић (кларинет) и Калина Радојевић (флаута).

Објављивањем и представљањем монографије на најбољи начин је наглашен значај храма Вазнесења Господњег у Жаркову, не само од његовог оснивања до данас, већ и за будућност верујућег народа жарковачке парохије. Јер „Црква је место Анђела, место Арханђела, царство Божије, само Небо. Зашто врата паклена нису одолела Цркви? Зато што Христос свагда борави с нама. Када Он не би био с нама, онда Црква не би однела победу.» (Св. Јован Златоуст).

 

Лела Марковић

 


Православно Хришћанство