Много је београдских храмова који су могли примити икону Светог цара Николаја Другог Романова, али је неизмерна благодат припала жарковачком Вазнесењском храму.

На Дан победе над фашизмом, 9. маја 2019. године, у жарковачкој Вазнесењској цркви је приређен посебан програм у којем су гости из Русије представили мисију на Јамалу и Епархију салехардску

Храм Божји био је испуњен благочестивим народом на чијем се лицу огледала радост Васкрсења Христовог и радост сусрета са руском делегацијом која је 4500 километара удаљена од њиховог престоног града. Гле, видесмо, како изгледа када у народу живи Бог. Сваком речју, песмом, стихом прослављао се Бог и православна вера руског и српског народа.

На граници између Европе и Азије, коју чини горостасни планински венац Урала и истоимено језеро, на месту где се та велика планина спаја са обалом Карског мора, налази се велико полуострво Јамал, земља тишине, вечног леда и традиције номадских народа. Далеко беспуће пуно белине и јаких ветрова који расипају нападале снегове добило је име од својих староседелаца Ненеца. И оно га најбоље описује - на њиховом језику Јамал значи Крај света. Међутим, како кажу за неке је Јамал крај света, а за неке почетак света. На северу га од арктичких ледених пространстава дели само острво Бели, а даље је беспуће Северног пола, непрегледне воде препуне санти леда, ветрова који мрзну све пред собом и таме која зими заогрне читаво пространство док чека да га Земља поново окрене ка Сунцу. Зато му и име Крај света заиста пристаје. Поларни регион Русије је изузетно богат природним гасом и нафтом. Површина Јамала је као две Србије. Када су истраживачи почели да откривају Јамал, остајали су задивљени лепотама природе које иако сурове, остављају без даха, што се могло видети из краткометражног филма који је приказан у жарковачкој цркви.

У 16. веку, руски цар је наредио поход на земље великог Оба. Он је успешно изведен тако да се почетком 17. века појавило и прво утврђење Обдорск, на коме је касније подигнут велики град Салехард који данас има око 50 хиљада становника са потпуно успостављеном градском структуром становања. У Јамалу иначе нема путева нити инфраструктуре, становништво се снабдева из хеликоптера, када свештеник иде у парохију користи посебно опремљено возило које разгрће снег и пресеца лед правећи пут до дома који треба да посети. Овде је развијен култ Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, заштитника путника и морнара. Аутохтони народ се са православном вером сусреће захваљујући великом мисионарском деловању Руске Православне Цркве чији свештенослужитељи обилазе овако разуђено подручје и са народом дели радост богослужења у све велике празнике.

Публициста Људмила Липатова (истраживач руског Севера и почасни грађанин Јамала) и Небојша Ћосовић (члан редакције часописа Православни мисионар и водич посетилаца кроз Србију), представили су Јамал који се налази у Поларној области. Надахнутим предавањем, после краткометражног филма Православни Јамал, гђа Људмила је упознала српске вернике са животом на Јамалу, традицијом и обичајима.

О христијанском животу у Јамалу казивао је презвитер Петар Богдан, руководилац Мисионарског одељења салехардске епархије. Ова млада Епархија броји око педесетак храмова, не тако велики број свештенослужитеља, а монашки живот је тек у зачетку: поред епископа Николаја, живи само још један монах.

Поред оца Петра који је задужен за мисионарење, у руској делегацији је и отац Сергеј Кузњецов задужен за прес-службу и све вести Епархије салехардске. Руски оци су са члановима хора били учесници Бесмртног пука који је прошао Београдом од Меморијалног центра до градске скупштине.

За превођење са руског и на руски језик ове вечери био је задужен Јован Хонда, стални сарадник Православног мисионара и парохијан жарковачког храма.

Руска делегација из Јамала је први пут у Србији и кажу да су знали да ће бити срдачно дочекани, али да ће им овакав дочек у жарковачком храму приредити нису очекивали те да ће све лепоте српске душе и Српске Цркве заувек носити у своме срцу, са надом да ће успостављена веза трајати заувек. За сусретање са Богом, вером православном и људима, граница и раздаљина не представљају никакав проблем. Молитва је занавек остала у срцима, да памти хиљаде молитви пред иконом Светог цара Николаја Другог Романова у жарковачкој Вазнесењској цркви.

У Жаркову је приказан и веома богат културно-уметнички програм. Непосредно после краткометражног филма, настало је надпевавање о вери и отаџбини. Како рече отац Оливер Суботић, домаћини су први желели да поздраве госте српским традиционалним инструментом - гуслама, а гости из Русије су их предухитрили и први запевали духовне песме, песму Дан победе и неколико српских песама. Надпевавање лепотом, песмом, духовношћу. Узвишен народ ове парохије, високо дигнута чела, насмејан, ведар... Све оно што нам помало свакодневно недостаје, ту је, у Божјем храму жарковачком. Културно-уметнички програм учинио је да Русија и Србија, стану под сводове храма. Два народа, једнокрвна и једноверна, како говори и Свјатјејши Патријарх Иринеј, посведочише изнова лепоту Православља и Творца свега света. У културно духовној вечери приређеној од стране братства жарковачке цркве, гости из Русије чули су српске гусле, руком младог српског гуслара Петра Манојловића, члана гусларске школе „Сандић“ из Жаркова, који је отпевао једну јуначку српску песму. Потом су госте песмом поздравио хор ученика раковичке Основне школе „Никола Тесла“, а потом и изузетно надарена ученица Љубица Пуача, која је певала на руском језику и потпуно ганула госте из Русије, али и српски верни народ који је био сабран у храму те вечери. Директор те школе, мр Станислав Стевуљевић, која је познат по томе што сваком ученику који упише школу „Никола Тесла“ и определи се за веронауку поклања Свето писмо, на спомен на данашњи дан уручио је гостима портрет Николе Тесле и, симболично, сијалицу са Теслиним ликом, да се сећају овог сусрета. Певница Светог Димитрија на Новом Београду, којом руководи Милан Шишић, посебно је одушевила руске госте и публику. Руском гостима са Јамала поклонили су икону Светог Стефана Дечанског. Христос воскресе! Христос воскресе! – узвикивало се све време у жарковачкој цркви и поздрављало се на најлепши начин. На крају вечери која је само почетак трајне новоуспостављене везе са Јамалом, отац Бранко Митровић, старешина жарковачког храма, је рекао да је икона Светог цара Николаја Другог Романова дошла са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и донела изобилну благодат и радост свима. Руска делегација уручила је оцу Бранку пригодне дарове који су симбол Јамала, као и ЦД са песмама њиховог хора.

За трпезом љубави, коју је припремило братство овога храма са члановима црквеног одбора који су у свему учествовали, сабрали су се учесници догађаја заједно са гостима из Русије. У спомен на сусрет свештеник Оливер Суботић је, са благословом старешине храма, уручио сваком госту монографију жарковачке цркве, копију слике Уроша Предића Свети Сава благосиља српчад и примерке часописа Православни мисионар који су били посвећени теми Светих царских мученика Романових, као и најновији број тог гласила за младе Српске Православне Цркве. Концерт из храма настављен је у сали парохијског дома, а песме су Руси и Срби даривали једни другима. Свјатаја родина моја, или Ово је Србија. Ој Косово, Видовдан је, само су део богатог културног стваралаштва руског и српског народа. Икону Светог цара Николаја Другог Романова у жарковачкој цркви Вазнесења Господњег могуће је целивати током читавог дана, све до 13. маја 2019. године, када ће бити враћена руској делегацији која ће 10. маја посетити манастир Жичу и Краљево где ће имати и изложбу о Јамалу. До повратка у Русију обићи ће многе српске светиње, а посебна им је радост да посете заветни српски храм Светог Саве.

Текст: Зорица Зец, фото: Радован Савић и Небојиша Мишевић

Извор: СПЦ.СРБ

 

 

 

 


Православно Хришћанство