Наша Црква Светог Вазнесења Господњег је након црквене славе, организовала поклоничко путовање у Бугарску и манстире Епархије нишке.

У раним јутарњим часовима 08. јуна 2019. године, уз благослов Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја и Епископа нишког Г. Арсенија кренули смо у Бугарску, предвођени старешином храма протојерејем-ставрофором Бранком Митровићем. Планирана је посета црквама у Софији и манастиру Светог Јована Рилског.

Зауставили смо се у близини Храма посвећеног Светој Недељи. Осећали смо неописиву радост јер нас је на нашем путовању кроз Бугарску, прво дочекао благослов нашег Светог краља Милутина. Били смо задивљени са којом пажњом и љубављу се наша православна браћа Бугари, односе према моштима Светог краља српског Милутина. Мошти, одевене у прелепу плаву одежду постављене су уз сам олтар. Имали смо утисак да се домаћини према нама односе са уважавањем, посматрајући нас као потомке светитеља коме се они свакодневно клањају. Иако у дубини душе тужни јер не почива у Србији, били смо неизмерно срећни када смо се безпоговорно уверили у част и достојанство са којима му прилазе поклоници из сестринских цркава. Након Храма Свете Недеље, посетили смо Храм Светог Александра Невског који је својом величином и блиставошћу доминирао у окружењу. После целивања светих моштију бројних светитеља, наставили смо своје путовање.

Допутовали смо у Благоевград, градић на обронцима планине Риле, где је планирано ноћење. Посебан утисак на целу групу је оставио сусрет и познанство са Кристијаноном, немачким држављанином који је изразио велику жељу да са нашом групом посети манастир Светог Јована Рилског и да у наредном периоду приступи Светој тајни Крштења у православној Цркви. У вечерњим часовима имали смо прилике да се упознамо са културним знаменитостима Благоевграда, као и са бугарском кухињом. Домаћини су на сваком кораку указивали неизмерно гостопримство и љубав.

У недељу 09. јуна 2019. године смо кренули ка манастиру Светог Јована Рилског. Вожња по планинским венцима планине Риле била је непоновљив доживљај. У ишчекивању сусрета са светитељем, Господ нам се откривао кроз Своју творевину. Приспевши у комплекс манастира, били смо фасцинирани архитектуром и изгледом манастира. У миру смо ушли на почетак јутрења. Целивајући мошти Светог Јована Рилског и мошти многих светитеља уграђених у чудотворну икону Пресвете Богородице, сачекали смо почетак Свете архијерејске Литургије којом је началствовао Епископ Евлогије. Након Литургије смо обишли велики манастирски комплекс и посебно добили благослове од Владике Евлогија. Надахнути Божанственом Литургијом и наоружани благословима,кренули смо у подвиг пењања до испоснице Светог Јована Рилског. Поклонивши се на светом месту и провукавши се кроз пећину којом је ходио Свети Јован Рилски, застали смо да одморимо и што трајније урежемо у сећање благодат и природне лепоте које су нас окруживале. Тиме се завршило наше ходочашће по Бугарској и упутили смо се ка Србији.

Тог дана је планирана и посета манастиру Светог Јована Богослова у Поганову. Приближавајући се Димитровграду, приметили смо да је предео погодило велико невреме. Одрони су ометали вожњу. Путници су у више наврата излазили, како би уклонили делове стена на које су наилазили на путу. Обузело нас је велико разочарење када је возач саопштио да не постоји могућност да аутобусом прође кроз низ тунела на предстојећој деоници. Тунели су били под водом. Кроз стеновите зидове тунела сливала се велика количина воде. Бујице формиране од великих падавинасу се сливале низ стене кањона реке Јерме. Није било дилеме, желели смо да наставимо путовање и дођемо до манастира Светог Јована Богослова. Знали смо да је Господ са нама и да ћемо се пробити кроз све препреке које су нас задесиле на путу до светиње. После једночасовног хода угледали смо осветљен манастир укљештен између стеновитих планина. Братство манастира нас је дочекало с неизмерном љубављу и са пажљиво припремљеном трпезом. Преноћили смо у манастиру Суково посвећеном Успењу Пресвете Богородице који је познат по производњи тамјана. Последњи манастир на нашем ходочашћу је био манасир Темска посвећен Светом Георгију (Ђурђиц) који је познат по производњи мелема и крема које се праве по рецепту руских монахиња које су у прошлом веку биле у сестринству овог манастира.

Испуњени радошћу због благодати коју смо доживели, у понедељак 10. јуна 2019. године у вечерњим сатима смо приспели у порту нашег Светог храма.

 


Православно Хришћанство