Уводећи нас у предавање отац Оливер Суботић је нагласио да је сама тема суштински важна за православне, јер Црква као грађевина нема примарне темеље у земљи, већ у крви мученика, и да су хришћани одувек гајили посебно сећање на своје мученике.
Доктор Радомир Ковачевић је говорио о биолошкој кризи српског народа коју је емпиријски изучавао бавећи се петнаест година проучавањем утицаја осиромашеног уранијума (којим је НАТО пакт бомбардовао Србију) на људски организам. На самом почетку свог излагања изговорио је веома значајну реченицу: „Српским лекарима место је у српском народу“, чиме је дао и један од значајних разлога савременог страдања Срба, а то је одлив не само лекара, већ и остале многобројне интелигенције и снаге. Скренуо нам је пажњу на то да у Србији најбрже расту гробља, а да постоји огроман проблем беле куге.
Пуковник др Раде Рајић је свој говор усмерио на значајне личности које показују страдање Срба и српски изворни борбени дух који се никада није саглашавао са оним што му је наметнуто. Нагласио је да није довољно да се страдалника само сећамо, већ да морамо да дамо до знања свима који би желели да нападну српски народ да смо спремни да га бранимо. Своје излагање је закључио реченицом да смо у 20. век ушли широм затворених очију.
После њиховог излагања отац Оливер је скренуо пажњу на истину као параметар, на њену спорост, али достижност. Саветовао је да се подаци о страдању нашег народа темељно и зналачки прикупљају и сређују, а да ће Господ у право време отворити могућност да истина изађе на видело.
Биљана Живановић је представила своје књиге:
- „У име истине“ – књига до које ни сама ауторка није могла да дође две године. Састоји се из 4 поглавља од којих је најистакнутије Исус на Космету. У том поглављу описана су страдања Срба на Космету.
- „Јасеновац и сребренички мит“- ауторка нам је приближила књигу тако што нам је говорила о исповести две жене (тада девојчица) које су преживеле муке логора. Нагласила је да је до страдања Срба у Сребреници дошло због тога што смо заборавили страдања у Јасеновцу.
- „Исповести из сарајевских казамата“ – књига која скида вео тајне са сарајевских страдања Срба. Према њеним речима, за осам месеци током последњег рата у Сарајеву је страдало више Срба него у целом Другом светском рату у том граду. Сарајево је град који је од 1992. до 1995. године имао 162 логора и 60 масовних убистава у којима су страдали Срби. Сама књига је по обиму мала, јер је сажета у дванаест најпотреснијих исповести нашег народа.
Отац Оливер је предавање завршио говорећи да не треба да тражимо освету јер је она у рукама Божијим, већ треба да се трудимо да жртве испоштујемо својим животом и одговорношћу према њима, да никада не дозволимо да неко страда на правди Бога, а да ми будемо равнодушну. Нагласио је да је у овом тренутку потребно свенародно покајање, јер су и Срби много пута убијали Србе, особито после Другог светског рата, када су убијани многи само зато што се нису слагали са комунистичком идеологијом. Он се посебно захвалио гостима што су говорили о истини о страдању нашег народа и нагласио величину труда који је потребно уложити за такав рад и потреби да се труд ових људи подржи.
Кристина Давидовић
