Сви манастири су задужбине Немањића и припадају Светој Гори Хомољској, где се налазе бројни остаци темеља и манастиришта, које су изградили прогнани монаси са Синаја услед најезде арапских освајача, који су са Синаја пренели и православни дух исихазма.
Копорин, задужбина деспота Стефана Лазаревића Високог, сина кнеза Лазара Косовског, саграђена 1415, у којој се налазе његове часне мошти, обретене 1977. Познато је да се овде читају молитве за бездетне брачнике и многи постају родитељи молитвама Св. Стефана.
Горњак, задужбина, задужбина кнеза Лазара, изграђена у периоду 1376-1380. Саграђен је испод пећине-испоснице пустињака исихасте Св. Григорија Синаита, чије се мошти ту налазе, које и данас чине чудотворна исцељења верујућим болесницима.
Витовница, задужбина краља Милутина, изграђена у периоду 1289. и 1291. Изнад северних врата налази се камена плоча из 1218. године са натписом на старојерменском и старословенском језику, пренета из цркве у Орешковици, познате као Јерменска. Она говори о цркви Светих Апостола Петра и Јакова, коју је 1218. подигао Владо, син Бабугов.
Овај манастир је Св. Литургијом у присуству бројних поклоника обележио 100-годишњицу од рођења великог духовног Оца, Старца Тадеја, који се родио на Томиндан.