Полазак је био испред храма у Жаркову, уз претходну молитву старешине храма, проте Бранка Митровића.
Духовник на ходочашћу био је презвитер Оливер Суботић, парох Храма.
Пут дуг око 2.700 км група је прошла без икаквих проблема, посећујући светиње у којима су се налазиле Свете мошти угодника Божијих који су у славу Божију и животе своје полагали – храм Св. Анастасије Римљанке у Василикију (где се налазе мошти св. Теона), манастир Св.Пантократора (са моштима четири стотине монаха и њиховог игумана зверски поубијаних од турака), храм посвећен Св. Нектарију Егинском, у Камаризи (његово духовно чедо архимандрит Нектарије Виталис, иако болестан, пун радости и љубави примио је у посету целу групу ходочасника и све појединачно благосиљао молитвама Светога Нектарија Егинског), манастир Свете Тројице на Егини (посвећен Светом Нектарију Егинском, где је и његово гробно место), родно место Преподобног старца Порфирија Кавсокаливита (у близини Аливерија), једног од највећих духовника XX века, цркву у месту Прокопи, посвећену Светом Јовану Русу (поред свог руског народа много волео и наш српски народ, а и данас му својим молитвама код Господа помаже), манастир Светога Давида Евијског у близини места Ровиес (где је о.Оливер служио Свету Литургију на позив домаћина).
На целу групу велики утисак оставио је и један догађај, чудо Божије. Због објективне немогућности да се благовремено стигне, отказане су посете манастиру Светог Јована Богослова (где се налазе мошти Св.Арсенија Кападокијског) и храму Светог Димитрија, у Солуну. Међутим, Свети Арсеније Кападокијски је желео да га посети наша група и, у повратку са Евије, оцу Оливеру прилази Грк из Солуна, зове се Димитрије, тражи благослов, након чега износи кутијицу са моштима Светог Арсенија Кападокијског, нама свима на поколоњење и целивање. Слава Богу.
Изузетну гостопримство према групи показала је и наша земљакиња госпођа Наталија, духовно чедо оца Нектарија Виталиса.
Радован Савић
