Презвитер Оливер Суботић је на самом почетку предавања објаснио значај самих родослова и однос хришћана према њима, наводећи да хришћанство не пориче историју, већ је уважава, што се управо на примеру родослова види у Јеванђељу по Матеју, где већ у првој глави имамо родослов Господњи; да постоји хришћанска одговорност, пре свега молитвена, према нашим прецима и да постоји посебна повезаност између људи који знају да су у роду, па и неког даљег колена. Отац је напоменуо и да је у току дана успео да преброји 25 Спасеновића и 15 Јанковића, чија се имена налазе на мермерним плочама у цркви, као значајних ктитора Жарковачке цркве, и да познаје још око десеторо који нису дописани.
У наставку је Ивана Јанковић, апсолвент на Филолошком факултету у Београду, говорила о процесу настајања књиге који је трајао 8 година, историјским изворима на којима се књиге темеље, као и усменом предању. Истакла је етнографски, хроничарски значај и књижевну вредност дела, као и занимљивост да је и поред мушке линије родослова г. Радослав Јанковић пратио и женску, што се не може често срести.
У даљем току предавања чули смо занимљиве биографске податке о аутору који је захвалио свима који су учествовали у стварању и издавању ових књига. Сазнали смо и занимљиве појединости које употпуњују целу слику о књигама, а и самим породицама.
Посебан тон предавању дале су Нада и гМилица Спасеновић које су рецитовале по песму своје баке Перке и за крај нам прочитале неколико анегдота о овим породицама из представљених књига.
Предавање је завршено појашњењем о. Оливера да ови родослови представљају завештање осталим жарковачким староседелачким породицама (којих има још бар петнаест) да начине своје родослове, па да се створи једна заједничка генеалогија свих старих жарковачких породица, која би могла да има и мултимедијални облик. Овакво дело би представљало једну од великих културних баштина Жаркова и Београда у целини.
Представљене књиге се могу купити у храму, а сав прилог иде Цркви.
Кристина Давидовић
