Отац Оливер је после резања колача укратко пожелео младим амбасадорима срећну славу и рекао неколико речи о повезаности Светог Јована и Лазе Костића, која није директна, али свакако постоји када се узму у обзир околности њиховог живота и таленти које су имали.

После уводне речи Драгана Којића, председника Фондације, у порти смо имали прилику да чујемо беседу на тему „Лаза Костић и млади – осврти и обрти“, професора Миодрага Радовића, професора на Филозофском факултету у Новом Саду. Значајна пажња посвећена је и недавно преминулом академику др Драгану Недељковићу коме је професор Радовић посветио ово предавање. Он је нагласио и да имамо дуг према Лази Костићу, неуморном трудбенику када је у питању рад на српству, у виду састављања његових сабраних дела. Марина Милић Апостоловић је одржала завршну реч и навела да је у Лондону свој дом фондација имала у цркви Светог Саве, а када је свој центар добила и у Србији, дом је нашла у манастиру Ковиљу и нашој жарковачкој цркви. Сестра Марина, која је иначе и члан литургијске заједнице у нашем храму, показује велики труд с обзиром да на сваку недељну Литургију долази чак из Мирјева. Он се том приликом захвалила свима који помажу фондацију на сваки начин, а међу којима су и сестре наше цркве, међу њима најистакнутије: Слађана Јанковић, Вера Милошевић и Душица Мирковић.

Говорнике је отпратио хор „Мокрањац“ са неколико нумера и гуслар Милан Анђелковић који је извео одломак из драме „Максим Црнојевић“ под називом „Гуслар у мецима“. Дивној аАтмосфери су допринели и најмлађи чланови фондације који су за време предавања у порти цртали и играли се.

Прослава је завршена дружењем у порти.

Кристина Давидовић